Ukoliko se radi o višku kilograma, odnosno gojaznosti, neophodno je da se redukciona dijeta sprovodi pod stručnim nadzorom. Prije svega bi trebalo uraditi laboratorijske analize i pregled, pa tek onda procijeniti kakav je stepen uhranjenosti. Na osnovu toga se radi dijetetski program. Specijalista higijene, primarijus dr Ljiljana Žižić, kaže da bi se u svakoj dijeti trebalo pridržavati piramide ishrane.
– Piramida ishrane je skup svih namirnica koje inače koristimo. Ukoliko se poštuje ona mora da bude raznovrsna i to je jedan od principa da ne bi ugrozili svoje zdravlje. Postoje mnoge dijete koje se, najčešće među ženama sprovode i koje su popularne, tipa mesne dijete, ali većina njih je u suštini jednobrazna. Unose se samo neke komponente ishrane, dok su druge zapostavljene. Da ne bi došlo do deficita, odnosno makro ili mikronutritijenata, to jeste komponenti, onda se primjenjuje piramida ishrane. Ona je u suštini osnov za planiranje ishrane. Iz svake od tih grupa je zastupljeno po nešto i određene su količine koje se koriste. Moramo znati da je dijeta individualna. Dijetetski program se pravi za svakog pojedinačno, zavisno od zdravstvenog stanja, potreba, aktivnosti, ritma uzimanja obroka. Osnov jeste piramida, ali je svakom prilagođena u zavisno od njegovih individualnih potreba – kaže Žižić.
Iako većina dijeta preporučuje izbacivanje hljeba iz ishrane, Žižić kaže da je on veoma važan u ishrani.
– Kada se neko odluči da skine dva ili tri kilograma, onda može da se liši namirnica. Hljeb je i te kako značajan. On ne doprinosi samo gojenju, nego je i put kojim se unose određene komponente, kao što su složeni ugljeni hidrati, dijetna vlakna, minerali. Ništa se od namirnica ne isključuje u potpunosti, već se iz tih grupa bira ono što je organizmu potrebno. Ukoliko se neko ograniči, pa neće da jede hljeb dva mjeseca, kad počne da ga konzumira javlja se jo-jo efekat – navodi Žižić.
Ona savjetuje da se ograniči unos slatkiša.
– Samo pođite od njihovog naziva. Zovu se slatkiši što znači da se malo zasladimo. Oni ne bi trebalo da budu komponenta koja će isključivo da vas hrani. Trebalo bi da budu u ukupnom dnevnom energetskom unosu zastupljene pet procenata, što je malo. Možemo po nekad da se zasladimo, ali ne da to bude stalno. Kada su u pitanju sokovi, sem cijeđenog voća i onog što nazivaju 100 posto voće, iako to nije, sadrže dosta skrivenih šećera. Sokovi imaju visoke koncentracije najprostojih šećera, tako da oni dovode do gojaznosti i zato bi ih trebalo ograničavati ili potpuno isključiti na izvjesno vrijeme. Posebno je to važno za gazirana pića. Grickalice su prazne kalorije. To su namirnice koje će da vam utole glad na poslu, ali nećete kroz taj obrok da unesete ništa što je organizmu neophodno, a što predstavlja ustvari hranu od koje ćete imati korist, nećete dobiti energije... – savjetuje Žižić.
Voće je dobar izvor šećera, ali u nekim voćkama ima i saharoze. U dijetama, kako kaže Žižić, u toku dijete i voće bi trebalo ograničiti.
– Kada redukujemo težinu mi ograničimo unos onih vrsta voća koje sadrže veliku količinu šećera, kao što je sušećo voće ili orašasti plodovi. Oni su kalorijski bogati. Ne isključujemo kompletno i kasnije kada treba da održavamo težinu uzimamo ih u malim količinama – ističe Žižić.
Prema njenim riječima potrebno je kombinovati hranu, ali ne bi trebalo sastavljati različite vrste ugljenih-hidrata, kao ni proteine.
– Proteini su izvor bjelančevina. Ako unosimo samo njih, onda je to opterećenje za organizam. U prvom redu opterećenje za bubrege i druge organe. Tu kombinacije drugačije treba praviti. Ne treba sastavljati hljeb i pirinač. Krompir i meso se ne sastavljaju samo iz tog razloga što imaju različitu dužinu varenja – ističe Žižić.
Svi dijetetski programi sastoje se iz više obroka. Žižić kaže da je nauka pokazala da nije dobro da se sve dnevne potrebe organizma zadovolje kroz jedan ili dva obroka, zato što kad ogladnimo nijesmo u mogućnosti da kontrolišemo koliko ćemo da pojedemo.
– Dok sitost dođe do mozga prođe određeno vrijeme i mi se prejedemo. Insistiramo na tome da to bude raspoređeno u više manjih obroka. Optimalno je tri. Razmak bi trebalo da bude tri maksimum četiri sata. Doručak se ne smije preskakati iako nam se to često događa. On je obezbjeđenje energije za čitav dan i umne i fizičke. Ručak bi trebalo da bude kuvano jelo, ne hamburger na brzinu, a večera lagana i da ne bude kasna. Zimi to je 20 sati, a ljeti malo kasnije, a nikako 23 sata ili kasnije kad se vraćaju mladi iz grada pa jedu hamburgere, picu... To vodi direktno u gojaznost. Užine bi trebalo da budu voćne ili cijeđeno voće. Nekad može biti voćni kolač, sladoled, ali ne isključivo to. Banana recimo zadovoljava 200 grama drugog voća, tako da ipak moramo voditi računa koliko pojedemo – ističe Žižić.
Često ljudi imaju lošu naviku da čim otvore oči stavljaju džezvu da skuvaju kafu i ovaj napitak je prvi koji unesu u organizam. Ljiljana Žižić kaže da je to pogrešno i da kafa ne smije biti nešto čime počinjemo dan.
– Svima, posebno onima koji idu na posao, ujutro je kafa broj jedan.Međutim, pored nje može biti sok, voće, nešto slično da se pojede, samo da nije prazan želudac. Kafa iritira sluzokožu želuca. Posebno ako je neko sklon i osjetljiv onda ga to vodi u hronični gastritis, čak i pojavu čira. Najbolje doručkovati, pa popiti kafu, ali većina to ne radi, pa neka bude neki sok ili pola šolje mlijeka, čaj – kaže Žižić.
Žene pred ljetnju sezonu posegnu za drastičnim dijetama koje imaju efekta, ali narušavaju zdravlje.
– Ako prestanete da jedete normalno je da ćete da mršavite. Čim počnete da se hranite, koliko toliko normalno, to će da se vrati. Ako krenu sa takvim dijetama ne unose sve komponente koje su organizmu neophodne i samim tim ugrožavaju zdravlje.Ta dijeta potraje danima, jer se brzo izgubi volja, a prvih dana vide da se nešto dešava, jer izgube tečnost. Kažu smršala sam tri kilograma, a u stvari je to otišla tečnost, a salo se još ne topi i može doći do većih komplikacija. Imala sam slučajeva kada su žene uzimale preparate, suplemente, pa se pojave sa opadanjem kose, problemima sa noktima, na koži, a onda deficit ugrožava i druge organe. Samo se u takvim dijetama tek kasnije topi. Bitno je da svaka dijeta mora da bude udružena sa fizičkom aktivnošću. To ne znači da se jednom sedmične idemo da trčimo. Dobro je da svaki dan imamo umjerenu fizičku aktivnost, recimo malo intenzivniju šetnju. Svako uz dijetu može da pojača fizičku aktivnost, pa da sat vremena nađe vremena da šeta, da zaboravi ključeve od kola, da se penje uz stepenice. Kada povećate energetsku potrošnju, a smanjite energetski unos vi ste na dobitku – kaže Žižić.A.D.


Ne možemo pretjerati sa unosom tečnosti

Često se može čuti da dnevno treba da unesemo osam čaša vode. Međutim, Žižić kaže da ne mora biti voda, nego uopšte tečnost.
– I to je individualno. Ne mora da bude osam čaša vode. Može da bude tečnosti uopšte. Ustvari je prosjek dva do dva i po litra tečnosti. Dva litra je osam čaša. Ima osoba koje traže više tečnosti. Osim vode to može biti supa, jogurt, mlijeko, a tečnost se nalazi i u nekom povrću tipa krastavcu. Ljeti je logično da te količine treba da budu veće, jer se tečnost gubi.
Ne možemo pretjerati sa unošenjem tečnosti, bez ako ne postoji neki poremećaj. Kad pijete po malo vode, čaja, pa kad se sabere to bude dva ili dva i po litra – ističe Žižić.